S Club Resort Hotel Aqua Park and Spa

Sretenjski praznici. 

Privatnici ne vole da plaćaju više nego što baš moraju.

Plaćanje prazničnog rada pogotovo izbegavaju.

A nama koji radimo kod njih to baš "teško" padne..

I svima bude lepo. 

Prosto čovek ne zna gde će i šta će da radi sa celaaa 4 slobodna dana!

I onda se razlete svi. 

Booking se usijao od rezervacija, instagram od reklama...

Divčibare nisam nikad posetila. Zamislim da nađemo smestaj u Valjevu sa spa sadržajima pa da sutradan obiđemo Divčibare. Znači, kombinacija opuštanja sa penjanjem na planinu. 

I ne beše loš na fotkama hotel koji sam gledala, ali se spa posebno naplaćivao, 1800din. po osobi čini mi se na 2h. Otpada. 

Iz Vrnjačke banje mi na instagramu jave da su im 2 noćenja 390E!

Au rođaci...

Pa jel sutra postoji?

Pa jel moguće da smo postali toliko ALAVI? 

Toliko me gramzivost naših ljudi iznervirala da umalo nisam odustala od svega. 

Ali...ćerka ima društvo u Bg-u, voli Bg (vrlo razumljivo s moje tačke gledišta) pa se svojski potrudila da pronađe neku ok varijantu a blizu njenom voljenom gradu. 

Pored raznih privatnih spa apartmana u zgradama S Club u Jakovu je zadržao prihvatljive cene. 

Sa onim Genius popustom na bookingu 2 noćenja za nas troje (sin nije mogao sa nama) iznelo nas je 13000 sa svim taksama. U cenu su uključena 2 doručka i spa centar kad god i koliko god smo hteli. 

Joka se odlučila za smeštaj u bungalovu, to joj se više svidelo a i meni su drvene varijante totalno prihvatljive za odmor. 

Check in je nesto kasnije, u 14:30, ali smo zamolili da to bude bar pola sata ranije. Javili su nam da nije problem. 

Iako je na bookingu bila milion jedna fotografija nekako sam stekla utisak da je sve daleko manje...A nije. I bungalova nema 3 kako sam pomislila već toliko da sam bila sama tačno bih se vrtela ko zna koliko dok ne nađem našu.

U trenutku kad smo se odlučile za takav smestaj znala sam da će odlazak i dolazak do spa centra biti malo cimanje ali nas je vreme lepo iznenadilo tako da smo i u tim šetnjicama uživali. Ali ako rezervišete bungalove u baš hladnim danima a imate na umu korišćenje spa centra budite spremni i na slojevito oblačenje i šetnjicu 😊

Opasno mi se svidelo i što su sve vreme puštali muziku u dvorištu. 

Tobogani su...pa moglo bi se reći, svetski. 

Spa centar im jeste manji. Sadrži jedan đakuzi, saunu, tursko kupatilo, slanu sobu i 2 tepidarijuma od kojih jedan nije radio. 

Ali su oni sa zakazivanjem termina nekako uspevali da kontrolišu situaciju.

Jedina mini zamerka jeste čistoća u spa delu. Kapiram da i ne mogu da stignu da čiste od gostiju ali je đakuzi kad smo po drugi put prvog dana zakazali u 22h bio prepun dlaka...

Jeste bezveze. Al`šta mi teško da odvojim 5 min. i očistim šta se očistiti može...

Nadam se da su sa hemikalijama u vodi stajali kako treba. 

Lično mi je slana soba najviše prijala. 

Drugog dana smo spa zakazali posle doručka. Restoran im je ok. Doručak takođe. 

Možda nedostaju one male oznake za recimo urnebes koji je ljut, koji nije i tome sl. 

Za sam izbor namirnica za doručak nemam ama baš nikakvu primedbu. 

Doplata za doručak/večeru je 1500din. 

Objektu po mom mišljenju nedostaje zatvoreni bazen. 

Prilikom rezervacije spa termina birate da li želite peškire ili bade mantile. 

Mi smo naravno porodično opsednuti fotografijom a naši bade mantili su crvene i roze boje. 

Zamislila sam fotku u BELOM bade mantilu sa čašom i flašom šampanjca. 

Svi bade mantili su im tada bili na pranju. 

Uzeh beli peškir, šta ću. 

A on malčice kratak. 

I za mene i za moje godine. 

Al`fotka i boje na njoj - vrh! 

Neću da je postavljam ovde, čisto da objasnim i tu situaciju. Šta god da ste zamislili svakako ponesite svoje bade mantile. 

Nismo planirali nigde da idemo ni drugog dana (Joka je naravno tokom popodneva uživala u svetlima velikoga grada a ja ponosna na njeno snalaženje generalno), ali ako vas put nanese tamo, salaš Stremen vam je blizu. Mi smo dan odvojili za fotkanja, šampanjac, odmaranje i stavljanje maski za lice. 

Što se cena masaža tiče zapamtila sam da je najniža cena 2500din. - masaža leđa.  

Prve noći nam je bilo malčice hladno. A i borili smo se za jedno usko ćebe pošteno i cele noći. Joka je na spratu imala 2. 

Zamolili smo na recepciji za dodatno ćebe a i devojke koje održavaju sobe rekoše da će da zatraže da malo pojačaju grejanje. Posle toga je bilo top!

Drugog dana smo poučeni iskustvom spa zakazali u 19h...tad nas je sačekala mala gužva ali ništa strašno. 

Jedna od lepših stvari im je i kasni check out, tek u 11:30, tako da smo i trećeg dana opuštali mišiće u spa centru, stigli na doručak bez cimanja i na vreme se oprostili i napustili objekat. 

Na bookingu smo ih ocenili sa 9. Pošteno. 

20 godina braka/mraka

 

Onomad, kad bejah na Malti pustih fotku sa divnim kolegom, crncem. Ni na kraj pameti kakav ce to odjek imati u zemlji Srbiji. 

Apsolutno mi je ružno i nepotrebno pisati o bilo čijoj seksualnoj orijentaciji, ali u našem slučaju da je stvaralac priče znao da je kolega privržen istom polu možda mu i ideja o meni i njemu ne bi bila toliko zanimljiva. Ili bar ne bismo došli baš do te tačke u njegovom umu da sam muža izbacila i oterala. 

Mi smo iskulirali sve. 

Pre neki dan mnogo sam bila gladna čim ustadoh. I  nerado se javljam uvek na mob. Doručak i slatko mljackanje mi prekinu poziv i priča da mi se brak raspada. Muž mi se odao alkoholu. Ali, ima i ljubavnicu. Mlađu. 

Opa! 

Stvaralac priče isti. 

Mljackanje sam nastavila u istom ritmu sve do reci "mlađa". Našao si Ahilovu petu. Konačno. Sve čestitke. Tu mi se zalogaj malo zaglavi pa ni tamo, ni ovamo...

Idi bre čoveče u peršun više! Pa neće valjda da nađe stariju sve mu jebem!

Nama je 1. juna - 20 godina braka. 

U tu svrhu muž reče: " Vodim te negde, na kraj sveta. Menjamo tri prevoza. Obuj patike."

Opa...mogla sam da se kladim da je jedan od ta tri - voz...

Kako volim kad pogrešim ...Osećaj neprevaziđen ali stvarno. 

Auto je bio prvo prevozno sredstvo. 

"Sad izađi i idi do one table...."

Gledam i ne verujem. 

Nastavismo u pravcu za na kraj sveta. 

Drvored me standardno kupio. I stigosmo. 

Prirodno okruženje uvek učini svoje. 

Stigli smo pre 12h. I znate, recimo, ja obožavam u Pančevu ono " Pilence" i doručak u njemu. Par puta smo zakasnili ali su nam uvek izašli u susret. Čak su nam i zaboravljene kišobrane čuvali. 

Ovde smo naručili prvo kafu. Uživali desetak minuta u svemu i kad smo hteli doručak...ispalo je da smo zakasnili za njega tačno tih 10min. ..Propustila sam taj deo priče sa konobarom jer sam u toaletu popravljala kazanče i konstatovala kakav sam ja meni majstor...

Ništa, naručismo neki tanjir za nepunih 2000din. 

Evo ga: 

Ambijent je simpatičan...

 Životinje i najmanji poni kojeg u životu videh nesumljivo su ulepšali celu priču i izvadili čak i ljudsku gramzivost. 

Smazali smo sve servirano a ne beše baš mnogo toga i nastavismo dalje. 

  

Hteli smo da posetimo rodnu kuću Laze Kostića u Kovilju. 

Ali je sve zakjučano i unutra se ne može. 

Ugledasmo oglas za prodaju kuće tik pored. Šta mi teško bilo da pozovem...Strašno simpatičan stariji i vojvođanski glas mi ispriča o veličini bašte, odajama gde je otac čuvao konje...cena 75000e...Broj mob još uvek imam za slučaj da neko želi da kupi kuću spojenu sa zidom one u kojoj je rođen Laza Kostić. Mene muž podseti da ja konje nemam...

Onda smo se malo vrteli...

Nešto je bilo zatvoreno...neka ruševina nedostupna od korova i šiblja...put za auto katastrofa...

Ali upoznasmo crnog malenog psa pa sam se tu mlatila sa problemom u čemu da mu sipam vodu...i tako dođosmo do divnog dela koga jedino pojava komaraca učini manje privlačnim. 

Za sledeću tačku muž je odabrao plažu Čortanovci. 

Ne verujem da bi bilo koji narod dozvolio ovakav izgled nečega što je nekada izgledalo lepo. 

I nemamo opravdanja.

Ali baš i zato ovaj deo je trenutno isto opuštajući, bez gužve, za kratak predah - odlična ideja. 

I onda dođosmo do nekog dela gde ukapirah da menjamo prevozno sredstvo...

I sad...videh ja neku tablu "Srpska Kapadokija" ali obrnuh pogledom sve, osim Dunava ne videh nijedan jedini ni balon niti korpu niti bilo sta slično tome....

Plavuša sam i inače. 

I rekoše nam da sačekamo tu, u nekom restoranu. Popismo jos dve kafe.

Čamac je bio drugo prevozno sredstvo. 

U njemu upoznasmo kolegu po fotoaparatu. 

I palo je milion korisnih saveta na kojima smo mu beskrajno zahvalni. 

I koje ćemo uskoro primeniti. 

I onda smo stigli. Na Adu...neku...Toliko sam znala. 

Ali na koju?

Pa Krčedinska ada!

A tamo i životinja koliko hoćeš.

PRELEPOOO!

E, sad od tog osećaja da su kadrovi kao iz nekog filma ja smetnuh s uma na kratko da vidim tu i neke kamione...

Ne znam na koju foru stižu do Ade.

Ali su tu. 

I na njima nešto pokriveno. A VELIKO.

AAAAAA....na jednom videh veliku korpu!

Shvatih. 

BALON JE TREĆE PREVOZNO SREDSTVO.

Nešto kasnije...

Jel treba da pišem koliko sam se oduševila?

Baloni su mogli da budu i lepših boja. U krajnjem slučaju, mogli su bar da ih operu. Organizacija je mogla da bude daleko bolja. Organizatori nisu morali da kasne više čini mi se od sat vremena. 

Balone nisu morali da drže sa užadima sve vreme. Ili su ipak morali? 😊

Ali...mi smo dobili balon koji smo želeli, za dvoje. Ja sam se i opustila zahvaljujući tome što je užad bila tu. Kašnjenje mi nije smetalo jer mi je i priprema balona bila zanimljiva. 

Bila mi frkica da mi se ne zapali ona visoka punđa na glavi ali se ni to nije desilo.

Kad smo prišli da pitamo da li mozemo u taj balon, pitali su nas: "A vi biste zajedno?"...Pa da...mislim...mi tako već celih 20 godina... zajedno i u svemu. ❤️

Rimini

 Leto 2022.

Ukoliko nekada stvari koje ne funkcionišu dobro vi pokušate da sredite nekim putovanjem trebalo bi da znate da ih nećete srediti. Zamaskiraćete problem, na kratko, da. Ali ga rešiti nećete tako i ne dugoročno.

Tek, put do Riminija nije bio loš. Ili ga bar ja ne pamtim kao takvog. Stefan je imao drugačije planove ali je Joka krenula sa nama. 

Pripremili su nas da su u Riminiju cene svega prilično visoke.

Spoljašnost hotela Amica obećavala je prijatan smeštaj...

Ali avaj😁...ne beše tako. 

Zanimljiv je bio Dragoslavljev izraz lica videvši garderober. Meni je jedino on bio retro simpa skroz. 

Ljudi moji, kupatilo je bilo haotično. Jedan se istušira i sva voda krene duž cele sobe!

Reagovali smo naravno nakon prvog tuširanja ali već tada smo i videli svu "snalažljivost" osoblja hotela. 

I tako nakon jednog izlivanja vode neko zakuca na vrata. Ja iznervirana do besvesti izletim u peškiru i dohvatim za ruku dečka: "Odlično si došao! Moraš da središ OVO sa vodom!"....On se jadan vrteo malo, gledao poplavu i na tečnom engleskom lepo odgovori: "Pozvaću vam nekog. Ja sam samo iz susedne sobe došao da pitam da nam pozajmite toalet papir.."

Znam...

A kad smo kod toalet papira...Oooooo, vredniji beše od suvog zlata! U ravni sa platinom gotovo. U početku smo kulturno pitali sobaricu i jedva iskukamo ne za ceo...već za polovinu toalet papira. Na kraju smo pravili sačekuše. Samo je nedostajalo da još i toalet papir kupujemo i vučemo.

Ali...pravi šou je bio u restoranskom delu. Lik zadužen za sve, uglavnom je visio na recepciji ali za vreme doručka zauzme mesto na početku sale. I sad...u svakom normalnom restoranu kad nesto nestane, to se i dopuni. Ali, ne i u ovom. 

Na meniju su svakog jutra bile čak 2 vrste salama, neki kroasani bezveze, jaja ni u najavi i kad ranoranioci pojedu te salame nas sačeka sve prazno! 

Salu za doručak ukrašavali su morski detalji.

A lik sa početka sale iskusno uvek iskulira celu situaciju. Ja sam mu par puta skrenula pažnju al' ukapirah da je takva "politika" hotela. 

Rezime bi glasio: Hotel Amica izbegavati. 

Sad ide lepši deo priče. Dok sam radila na Malti upoznah Giusy, italijanku sa Sicilije. Radile smo u istom hotelu a pogodilo se da smo i živele u susednim zgradama. U to vreme ona je bila u vezi sa dečkom sa naših prostora, pa su nas dve spojile psovke, piva i jagode i empatija a i nostalgija.
Provodile smo letnje večeri na terasi kada moji nisu bili tu a kada smo se rastale i svaka krenula u svoju državu znala sam i osetila da ćemo se jos nekad videti. 

I jesmo. 

Giusy sa sestrom i mamom trenutno živi i radi u Riminiju. I naravno da smo se videle mislim već prvog dana...I svih narednih dana. 

Podsetih se koliko Giusy dobro kuva. 

I dobismo tonu korisnih saveta za letovanje. I isprobasmo sve sto je trebalo probati. 

Giusy, Francesca - Grazie 💙. Zahvaljujemo na svemu.

Ovo sad malo mojih fotki je kako bih reklamirala fotografa, a i da ne propadnu😁

Italija je meni P R E L E P A😍! SKROZ. 

U Riminiju su slobodno mogu reći, najlepše sređene plaže. Italijani imaju stila gotovo za sve. I o tome, mislim, suvišno je i raspravljati. 

Svaka plaža je besprekorno čista. I svaki hotel će da vam preporuči deo plaže na kome ćete kao njihov gost dobiti popust. I tu onda postoji mnogo varijanti. Ako kupujete karte za više dana, za jedan dan, ako kupujete karte za ležajke blizu mora itd, itd... A sve plaže vidite zajedno kad skupite petlju za visinu i iskeširate evriće za nekoliko minuta vožnje ovim točkom sa poslednje fotke. 

Pesak je sitan, najsitniji. Po mojoj meri baš. 

Sad, na kraju par plaža ima prostora i za vaše suncobrane ukoliko ste voljni da se mačujete sa vetrom i dozvoljeno je da ne platite ništa i budete na svojim peškirima. 

Ovo nije loša varijanta ukoliko niste planirali da bukvalno ceo dan provedete na plaži. 

More je ok. Malo duže hodate da biste došli do dubina al' kakve veze ima.. taman odradite i vežbe za noge tada. 

Cene izleta su bile ovakve:

Mi smo se odlučili da posetimo San Marino, državu ukupne površine oko 60km^2. 

Nismo išli preko agencije već u sopstvenoj režiji. Giusy nam je dala bitne smernice. San Marino važi za jednu od nastarijih i najbogatijih država, s tim da je u potpunosti zavisna od Italije kojom je u celosti i  okružena. 

Za ovu brdovitu unutrašnjost Apeninskog poluostrva je bila potrebna kondicija. 

Sunce standardno opali kad vec počnes da se pitaš šta ti je to uopšte trebalo u životu ovom... 

Radnje obiluju prilično zanimljivim stvarima.

Dragoslav nije odoleo jednom braon šeširu koji sam mu sa zadovojstvom maznula za jednu foto sesiju.

Šešir možete videti ovde↩️

I tu smo išli od utvrđenja do utvđenja...

Na samom kraju smo izgledali k'o ovaj mučenik na fotografiji levo.

Ali, kao već iskusni, hvala Bogu, znali smo i da do svega što vredi obično nije lako doći.

Tako da smo potrošili poslednje atome snage pod vrelim Suncem leta i napustili San Marino ispunjeni. 

Ispunili bismo i pasoš njihovim pečatom, ali nam se nije baš davalo po oko 10e za pečat. Ali, eto, da znate da imate i tu opciju. 

Sve je prilično skupo pa vam savetujemo da obavezno ponesete bar flašice vode.

A koliko je San Marino sjajan govori i činjenica da nađoh tamo i svoje rekvizite, a njih ne možete naći bilo gde...

Trenutno pitam Dragoslava kako se proveo i šta smo sve beše videli...Kaže:" Skupo sam se proveo. Video sam decu, babe i dede. Ženske nisam."🤣

Ništa, moramo da se vratimo tamo. 

A kad smo kod ženskih...mlađe, starije...sve voze skutere. Totalno zemlja za mene. 

Večeri u Riminiju bile su šarene i lepe. Posvađamo se malo Dragoslav i ja, razbijamo bračnu monotoniju, ali generalno kad je sve oko tebe lepo i mukice brže prođu. 

Onda smo rešili da obiđemo stari deo Riminija. Jedna od bitnih stanica bila nam je Marebello. Svaki put sam zamišljala kako bi sve to što je tamo besprekorno čisto, bilo besprekorno prljavo u zemlji Srbiji. I razmišljala sam gde je kvaka...u kamerama, u kulturi, mentalitetu, novčanim kaznama možda...

Uglavnom, Italijani i žene im - jesu vredna nacija. I brza. 

U tom starom delu je tek bilo zanimljivo. I hvala Bogu, te se raspoloženje i naše tinejdzerke znatno popravilo tumbajući po zaista lepim komadima garderobe.

Pijaca sadrži stvari koje se kod nas prodaju po najprestižnijim lokalima. 

S tim da nisu ni ovde cene niske. Pa tako po mojoj proceni bluzu koju ste kupili za 20e kod nas možete naći za 30,35e recimo. 

U tom periodu našeg obilaska bila je neka rekli bismo, uživo emisija sa lepim devojkama. 

Jednu od njih uhvatismo.

Mislimo da je fora bila u tome da kada kupiš neku stvar sa neke tezge, onda možes da se fotkaš sa ovom u impoznatnom kostimu. 

Tako smo bar mi skapirali situaciju.

Do starog grada dolazili smo u dva navrata. 

Bio je tu zanimljiv Cezar, muzeji, mostovi, radnje, patike za Joku i od svega pomalo. 

A koliko sam lepo stilizovanih baba i deda videla...Za oči -  prelepo. I možda je Italija jedina država gde mi starost ne izgleda baš toliko strašno. 

Zaključano to. 

Iiiiiii, evo nas do najlepše atrakcije! Njegovo veličanstvo - Aqua park!

Obično ne pamtim cifre uopšte. Ove se jasno sećam. Iskeširala sam nekih 95e za nas troje. Aham. 

Ali...da vidite koje je to ludilo od aqua parka! 

Sjebalo nas samo vreme. 

A i malo smo se iscimali oko prevoza do tamo. 

Nekoga je bilo žao para, neko je gledao vreme - 'oće kiša, neće kiša...Jedino je moja volja bila jaka. Ne zato sto nešto volim aqua parkove već zato što zaista ima šta da ponudi. 

Tu smo i prvi put videli "spravu" koja se oglasava kad je narudzbina gotova za preuzimanje. Sledi snimak, ako jos neko nije video...

Aqua park je ogroman zaista. I pored visokih cena, prepun je!

Za nešto mlađe na putu do Lidl-a narednih dana videli smo nešto što bi im možda bilo interesantnije:

Od hrane, pića ne bismo ništa posebno izdvojili. Nemamo nikakvih zamerki počev od kafa pa nadalje. Imamo pohvale samo. 

Fotografu - Dragoslave, 'oćem da živim u Italiji bre! ČUJEŠ LI ME???.... 

A vama, ukoliko se ovog leta odlučite za Rimini.. probleme rešite komunikacijom i kući. Na put u Italiju ponesite dosta keša i osmeh. 

Ljubim vas.